Vera mi daje snagu!

Vaskrs je jedan od najvecih hrišcanskih praznika, a naš proslavljeni košarkaš i novoizabrani potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije Dejan Tomaševic konacno ce ga proslaviti u svom Beogradu, u društvu najmilijih, supruge Jelene i cetvoro dece - Marinkom, Manjom, Mijom i Matijom.

- Ne secam se kada sam poslednji put bio u vreme Vaskrsa u Beogradu. Dok sam aktivno igrao košarku, uvek sam bio na nekom putovanju, igralo se redovno kolo... Sada, konacno, mogu da se opustim i da proslavim jedan od najvecih hrišcanskih praznika u miru u toplini svoga doma, s svojim najmilijima. Radujem se Vaskrsu, kao i svaki hrišcanin, vera mi daje snagu - poceo je pricu za „Alo!“ Dejan Tomaševic.
Naš košarkaški as rado se seca proslavljanja vaskrsenja Isusovog iz detinjstva.
- To su mi neke od najdražih uspomena. Svi mi klinci iz familije smo postili ceo post, pa kada bi došla nedelja i lupanje jaja, znali smo da ih pojedemo oko 200! To su nezaboravni trenuci, kada je porodica na okupu i kada se svi zajedno veselimo. Tako danas vaspitavam i svoju decu. Moj najmladi sin Matija u aprilu je napunio šest godina i ovo mu je vec treca godina kako je postio ceo Vaskršnji post. Eto i demantija onim roditeljima koji tvrde da to šteti deci - živ je i zdrav - prica Dejan.

Slavni košarkaš je prošle godine u vreme Vaskrsa bio u svetom gradu Jerusalimu. To iskustvo nikada nece zaboraviti.
- Bio je to zaista fenomenalan osecaj. Proputovanje je trajalo dve nedelje, hodao sam ulicama grada u kom su razapeli Isusa. Imao sam srece i da prisustvujem silasku blagodetnog ognja, jer sam baš u tom trenutku bio u crkvi. To bi svako trebalo da doživi. Naravno, ko ima uslova. Nadam se da sam se s tog putovanja vratio kao bolji covek - prepricava Tomaševic.
Dejan se nakon hodocašca u Jerusalimu vratio s prefiksom Hadži u prezimenu, ali mu ta „titula“, po njegovom priznanju, ne znaci mnogo.
- Pa prakticno ništa. Zna se ko su bile hadžije. Taj prefiks su dobijali oni koji su se namucili da bi stigli do Jerusalima, pešacilo se mesecima. Sad je to lako. Sedneš u avion i za tri sata si u Jerusalimu. Ne mogu ja s njima da se poredim. Pa hodocašce svetog vladike Nikolaja je trajalo šest meseci. Ne mogu ja s time da se poredim - rekao je Dejan Tomaševic.

Dejan Tomaševic priznaje da jedan manastir ima posebno mesto u njegovom srcu - manastir Slanci.
- Tamo dolazi mnogo pobožnog naroda. Upoznao sam tamošnje monahe i igumana, imamo odlican odnos i volim da odem u Slance. Bio sam i u Hilandaru na Svetoj gori. Smatram da bi svaki Srbin morao da ode tamo. Nema žena, automobila, struje... Vratiš se nekoliko vekova unazad i osetiš duhovno bogatstvo. Na mene je jak utisak ostavio i manastir Cirilovac, posvecen Cirilu i Metodiju. Tamo je i moj duhovnik ,otac Joijl, zahvaljujuci kome sam, izmedu ostalog, shvatio lepotu pravoslavlja - kaže Dejan.

Dejan je pre nekoliko dana postao potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, a u timu Dragana Ðilasa ce biti zadužen za sva takmicenja.
- Želim da iskoristim sve svoje znanje i ugled da unapredimo Savez. Prvi pozitivan korak je povratak Dude Ivkovica. I Dejan Bodiroga i ja smo mnogo dobili od košarke, sada je trenutak da to i vratimo. A mi najbolje znamo koliko je važno da se sportistima obezbede dobre pripreme i da rade u miru pred velika takmicenja - rekao je Tomaševic.